ЗУПЧАНИК

Пракса је доказала да је историја, у већини случаја, циклична. Исто тако је пракса доказала да државе настају и нестају у вртлогу, углавном, ратног хаоса. Између рађања и смрти једне државе налазе се догађаји које бисмо могли назвати „турбулентним“. У том смислу, држава кроз своје постојање пролази кроз одређене турбуленције, ратне, економске, друштвене и културне, оне државе које превазиђу те турбуленције могу се похвалити својим константним постојањем, оне друге, нажалост, уписане су у историјским уџбеницима само у прошлом времену. Југославија је, можда, једина држава која је, кроз цело време свог постојања, пролазила кроз сталне турбуленције које су, на крају, по њу биле фаталне.   Улазећи у четврту деценију двадесетог века, многе европске државе су почеле да се опорављају од катастрофалних последица Великог рата. Иако је опоравак и у Југославији текао солидно, и даље су постојале политичке и друштвене тензије у држави којој, изгледа, није било суђено да се одржи. Те тензије су се н

    Двадесети век обележен је догађајима и људима који ће, без сумње, остати уписани у историји као велики људи и велики догађаји. Балкан је, и у том случају, био обавезан чинилац тектонских промена на европском тлу у протеклом веку.   Стварање Краљевине Југославије, тада још увек названа Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца, јесте један од најзнајчајнијих догађаја у историји балканских народа. После вишевековне турске окупације, живота под страном влашћу, јужни Словени су добили прилику да живе у својој, јединственој држави. Међутим, мало се прича, а још мало се и зна, шта је претходило стварању Југославије и каква је идеологија била те државе која је и дан-данас симбол престижа и моћи. Како је југословенство, као политичка мисао, настајала, развијала и како је, на прелазу векова, пропала у рушевинама крвавог грађанског рата?     Почетак 19.века је био турбулентан за целу Европу. Иако више није постојала реална опасност од турских продора, Европу је затресао човек по имену Напо

  Једанаестог дана једанаестог месеца у 11 часова у вагону Компијен, званичници Атанте и Централних сила постигли су договор о примирју, чиме је Први светски рат завршен. После четири године крвопролића, Европа је могла да одахне и да сведочи стварању новог поретка. Поретка базираном на праву и правди, а не сили и снази оружја.   Историчари су овом рату дали симболично име – Велики рат. И заиста је био велик. Велик по обиму, по значају, по утицају али и по страхотама које, пре тога, нису виђене на неком бојном пољу. Велики рат је представљао и технолошку и социјалну револуцију. Начин ратовања је заувек промењен појавом митраљеза, снајпера, тенкова, авиона и бојног гаса, као и рововског ратовања. Начин живота се такође значајно променио наглом индустрализацијом држава након рата, велики број људи се настанило у велике градове и запослило се у огромне погоне. Велики рат је означио и крај хиљадугодишњег Хабзбуршког Царства, тачније Аустро-Угарске, као и Отоманске и Руске Царевине, али

  На дан када прослављамо  Светог великомученика Георгија Победоносца, осврнуо бих се на један архетип наше индоевропске(аријевске) традиције, а то је јунак који убија неман, најчешће аждају. змаја или змију. Наши аријевски преци су били међу првим људима који су припитомили коње који су им омогућили да прелазе велике просторе. Управо је изум точка и кочије са запрегом створио могућност људима из руских и украјинских степа да се прошире целом Евроазијом. Староседеоци Европе су били запрепашћени када су видели светлокосе ратнике на коњима како пустоше све, од Каспијског мора све до Шпаније на западу, односно до Индије на истоку. У основи мита наших предака увек се налазио један, углавном од богова изабрани, јунак који је најчешће на коњу убијао неку страшну звер. Тако су Грци забележили да је млади Херкул још у колевци задавио змије, а касније убио страшну Хидру. Скандинавци су веровали да ће, када дође Рагнарок, Тор убити Јормунганда, страшну змију која је обмотала свет. Стари Завет по