Постови

БОГ, КРАЉ И СВЕШТЕНИК: МЕТАФИЗИКА ХРИСТА

Слика
  У основи индоевропског(аријевског) веровања и метафизике јесте искупитељска жртва. Јунак, божанском силом одабран, дужан је да умре за опште добро, за добробит целокупног људског рода. Ово је најстарија религијска основа аријевских народа. Непријатељи наше вере, огрезли у мржњи према Православљу и Хришћанству уопште, већ неколико година уназад, па чак и деценијама   уназад, подмећу лажне приче како су Христов живот, мисија, смрт и васкрсење, само лоша копија раније постојећих митова, што не само да није истина, већ нема темеља у логици и наративу који видимо из Јеванђеља. Христос није ни Митра није ни Озирис нити је Он, како воле да кажу атеистички „стручњаци“ римско Непобедиво Сунце или грчки Зевс, и такве тврдње се могу лако оборити.   Но, да бисмо те тврдње оборили, а нашу веру учврстили, морамо се осврнути на наратив о спаситељу који својом смрћу спаја небо и земљу. Наиме, читајући Књигу Постања, ми видимо да су људи, пре Потопа, веровали у истог Бога. Мешањем језика   и ства

НАЈТЕЖИ РАТ - НАЈСЛАЂА ПОБЕДА

Слика
  Окружени ратовима и недаћама, људи данас се муче   и ломе, бринући се за оно што ће се десити у будућности. Разни аналитичари, као свештеници Новог Вавилона, покушавају да одгонетну догађаје који ће се десити. У недаћама људским они виде насладу, у страху њиховом они виде средство за манипулацију. Плаше нас разним катастрофама, катаклизмичним предвиђањима о крају људске цивилизације. Иронично, у тим својим предвиђањима они заборављају да су невоље и ратови око нас само одраз оног већег, метафизичког рата који се од настанка човечанства води на Небу, и самим тим се одражава и овде, на Земљи. У свом том хаосу и немару, људи заборављају да није проблем у Украјини, Израелу, па ни на Косову, већ је проблем, први и највећи, у њима самима.   Обезбожени и отргнути од заједнице, културе и традиције, а пре свега од вере, просечни Србин је залепљен за три ствари: Телевизор, рачунар и телефон. Као средство за манипулацију, технологија у буквалном смислу разара људску психу. Гомила мудросера

О ВИДЉИВИМ И НЕВИДЉИВИМ РАТОВИМА

Слика
  „Чућете за ратове и за гласине о ратовима. Не плашите се, јер све то мора да се догоди, али то још није крај. Подићи ће се народ на народ и царство на царство; биће глади и земљотреса по разним местима. Све ово је тек почетак невоља.“(Матеј 24:6-7-8)   Христос нас, преко апостола и јеванђелисте Матеја, упозорава на ратове који ће доћи пред свршетак света. Упозорава нас да ће се свако дићи против сваког, деца на родитеље, и брачни партнери ће се дићи једни на друге. На ратове ће се дићи народи и државе, цареви на кнежеве и кнежеви на војводе. Мало раније, четрнаест поглавља уназад, Христос говори можда најчувенију Своју изреку: „Нисам дошао да донесем мир, него мач“. Анализирајући ова апокалиптична пророчанства Господа нашег Исуса Христа, морали бисмо да себи да поставимо једно питање: Не живимо ли ми у тим последњим временима?   Од краја Другог светског рата 1945.године свет се константно држи у страху од такозваног нуклеарног рата. Од Корејског рата, преко оног у Вијетнаму,

РАЗМИШЉАЊЕ О СМРТИ

Слика
    Од памтивека људи су тежили спознаји суштине свог постојања. Многи философи, од антике све до данас, покушавају да проникну у људску душу и да открију тајне људског битисања.  Од свега онога што је Бог у Премудрости Својој створио, човек је највећа тајна. И модерна психологија и модерна философија покушавају, додуше безбожно, да проникну у људску душу и њено  постојање. Мада постоје неки обрасци који се могу применити на све људе, сваки човек је другачији од оног другог, иако имамо исте потребе, емоције и навике, свакако да се ти аспекти људског постојања другачије манифестују у пракси. Народна пословица је добро каже да на сто људи имамо сто ћуди, као што немате два иста дрвета у шуми, тако ни онај човек испред вас, колико год неки то покушавали да порекну, није исти као ми. Међутим, један аспект човековог бића је константан и непроменљив, а то је смрт.   Смрт је, несумњиво, један од најзахтевнијих појава у природи. Медицина смрт објашњава као престанак свих животних и витал

ПРАВОСЛАВЉЕ И ЕСТЕТИКА ТАМЕ

Слика
  „Држи ум у паклу и не очајавај“ – Свети Силуан   Сад већ давне 2014.године лутао сам беспућима интернета у потрази за духовношћу. Одвојеност од Отаџбине, а самим тим и од Православног литургијског живота, могу рећи да сам упао у неку врсту духовне кризе, кризе духовног идентитета. У свом то лутању истраживао сам различите верска и философска учења и праксе. Тако сам лутао између протестантских деноминација(секти), нихилизма и паганизма. Толико сам огрезао у свом паду да сам, у једном тренутку, чак почео да учим и о гностичким учењима. Интригирала су ме апокрифна јеванђеља, такозвана „тајна“ учења раних хришћанских секти и езотерија. Изучавао сам дела Рене Генона, Јулиуса Еволе, Ернста Јингера(који још увек има утицај на моја политичка мишљења), Мигела Серана и Фридриха Ничеа. Последњи је имао, можда, и најјачи утицај на мене – његова философија „воље за моћи“ ме је, у неку руку, и навео да се изјашњавам као нихилиста.   Међутим, десио ми се сусрет за који сада верујем да је б

ХРИШЋАНСТВО И РАТ

Слика
  Када би се једна појава, или боље речено особина људског рода могла узети за константну, вечиту и непролазну – то би свакако био рат. Од почетка писане историје, људи су ратовали непрестано из различитих убеђења или за различите циљеве.   Међутим, иако људски род има дугу повест и историју ратовања, у последњих неколико година, или деценија, кривица за све ратове пада само на једну веру – хришћанску. Најбољи случај су наши, балкански, конкретно југословенски простори који су, због предоминатног утицаја комунистичке идеологије, изгубили корен са религијом, али и народном традицијом, ових простора. Конкретно, Срби су, због полавековног робовања под петокраком звездом, не само изгубили везу са својим Православљем, већ су почели да га погрешно тумаче, а неретко у том погрешном тумачењу, упадају у различите прелести и напасти. А због погрешног тумачења, често се, у нашем друштву, појављују различити „тумачи“ вере који цео корпус теолошких учења стављају на страну, а у први план пост

СЛОБОДА ИЛИ СМРТ!

Слика
  Иако сам за данас планирао текст на неку другу тему,   ипак се потрефило да ћу данас писати о Косову.   А о чему бисмо ми Срби ионако причали и писали, ако не о Косову? Косово је оно што нас чини Србима, оно што нас као народ дефинише. Сва наша историја почиње са Косовом, она ће се са Косовом и завршити. Косово је, без икакве патетике и демагогије, света земља, оно што је Грцима Термопилски кланац, Русима Куликово и Стаљинград, то је нама Косово.   Косово је најчудније поље, најчудније место на целом свету, иако приземна и површна размишљања људска не могу да виде значај Косова, оно јесте нешто посебно, не само за Србе, већ и за цело човечанство.   Када је руски кнез Владимир Велики послао делегацију у Цариград, његови поклисари су се, након посете Светој Премудрости, вратили у Кијев одушевљени речима: „Кнеже, нисмо знали да ли смо на небу или на земљи“, овај догађај је и означио крштење све Русије и руског народа, чиме су Руси постали крстоносци, велик и свет народ пред лице