ЗУПЧАНИК

    Поред устаљених проблема с којима се као друштво годинама суочавамо, вечита се расправа води и око државног уређења наше земље. И док је десница углавном опредељена за обнову монархије, левица инсистира да се status quo по сваку цену одржи, односно да Србија остане демократска и парламентарна република. Обе фракције упорно се држе својих аргумената, десница се позива на краља као симбол националног јединства, надстраначку личност, док се левичари држе АВНОЈ-евских одлука с краја Другог светског рата које су, у најблажем смислу те речи, упропастиле Србију и српско друштво. Иако као Покрет и ми стојимо на чврстим монархистичким темељима и тврдимо да република никад неће имати тако јако упориште у народу као монархија, ми ипак настојимо да, као и у сваком другом проблему, пронађемо алтернативно решење, стварањем треће опције по овом питању.   Концепт власти Нове Србије који ми желимо да представимо народу јесте Народни Вожд, позивамо се на традицију Устаничке Србије, првих година вл

  Идеја анархофашизма коју готово годину дана представљам на свом блогу „Зупчаник“, настала је као шала, мим, али се после развијала у оно што је данас – идеја за пропаст света. Наравно, процес стварања анархофашизма и даље траје, али већ се назиру контуре једне нове политичке мисли која ће, ако Бог да, успети да се пробије до срца српског народа. Али, како је настао анархофашизам, како је текао процес обликовања оног што би требало да буде екстрем екстрема и идеја изнад левице и деснице, објаснићу у овом тексту.   Сам концепт је настао након пуцњаве у Крајстчерчу у пролеће 2019.године када је Брентон Тарант, уз ритмове једне српске ратне песме из деведесетих година, убио неколико муслимана у локалној џамији током јутарње молитве. Овај догађај је потресао свет, изазвао бурну реакцију међународне заједнице и јавности. Светски лидери су били згрожени „белим екстремизмом“. Ја сам у том периоду почео свој нови политички експеримент, покушавао сам да пронађем везу између екстремне десни