ЗУПЧАНИК

  Свет у којем смо рођени, одрасли и у њему провели детињство, више не постоји. Живимо у дигиталној ери и генерације које долазе после нас ће, без сумње, бити генерација рачунара, паметних телефона, друштвених мрежа и компјутерског програмирања. Успон вештачке интелигенције је весник новог доба, доба робота. Рад човека, физичка присуство у раду постаје ствар прошлости. Генерације Зед и Алфа освајају нове просторе и хоризонте у дигиталном свету. Данас је потребан само један клик да би се човек повезао са другим човеком на скроз другом крају света. Неко би рекао да живимо на самом врхунцу постојања човечанства, а када се спомене да ћемо у скоријој будућности колонизовати и Марс, рекло би се да људска раса нема лимита и да је непобедива у својим намерама да, након Земље, загосподари и универзумом. Међутим, истина је скроз другачија од онога што нам масовни медији сервирају на свакодневној бази.   И поред свог напретка који смо остварили на самом почетку овог века, људски род се данас,

  Свим читаоцима, саборцима, браћи и сестрама и целом Православном роду, ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!   У недељу, трећег дана, дошле су Марија Магдалена и друге жене до Христовог гроба, носећи балзаме и мирисна уља да помажу Спаситеља, али су нашле отворен и празан гроб Господњи и анђела како стоји на камену. Анђео им рече: „ Зашто тражите живога међу мртвима? Није Он овде, васкрсао је као што је и обећао. “   Нема радоснијег дана од недеље када славимо живот и највећи хришћански празник, Васкрсење Господа нашег Исуса Христа. И док је Божић најрадоснији, Васкрс је, свакако, највећи празник хришћанског света, Празник који представља крај старог и почетак новог поретка у природи и свету. С васкрслим Христом мења се и природа, пролеће нам коначно долази у новом и лепшем руху, али заједно са Њим и природом, и ми се мењамо и васкрсавамо у Господу који све може и који даје живот вечни, опраштајући нам грехе кроз мученичку смрт и Крв која се пролила на Велики Петак. На Велику Суботу Христос је сиш

  И изведоше војници Исуса и Пилат рече: Ево човека!   Стихови из Јеванђеља по Јовану који описују Христово мучење и смрт су можда најпотреснији за читање током обележавања васкршњих празника. Пилат, римски намесник Јудеје, показује разјареним жидовима пониженог и пребијеног Христа, указујући на то да Он није био ни Бог, ни обећани Месија, већ само обичан човек. Пилат је знао, осећао је, да Онај који стоји пред њим не само да није учинио никакав злочин, већ да је апсолутно чист, да је Он апсолутно Добро, без иједне мане или погрешке које обичан човек поседује, па ипак одлучио је да Га осуди на смрт, не обазирући се на упозорење своје жене која му је говорила да Христа ослободи, да је Он Праведник. Пилат је, у страху од побуне, али и губитка положаја, поступио по вољи руље, што представља први успешни демократски референдум. Али зашто је онда кривица пала на јевреје?   Када је испитивао Исуса, Пилат је питао Христа зашто Га гоне, и да ли зна да он има власт да га ослободи или ос