ECCE HOMO!

 

И изведоше војници Исуса и Пилат рече: Ево човека!

 

Стихови из Јеванђеља по Јовану који описују Христово мучење и смрт су можда најпотреснији за читање током обележавања васкршњих празника. Пилат, римски намесник Јудеје, показује разјареним жидовима пониженог и пребијеног Христа, указујући на то да Он није био ни Бог, ни обећани Месија, већ само обичан човек. Пилат је знао, осећао је, да Онај који стоји пред њим не само да није учинио никакав злочин, већ да је апсолутно чист, да је Он апсолутно Добро, без иједне мане или погрешке које обичан човек поседује, па ипак одлучио је да Га осуди на смрт, не обазирући се на упозорење своје жене која му је говорила да Христа ослободи, да је Он Праведник. Пилат је, у страху од побуне, али и губитка положаја, поступио по вољи руље, што представља први успешни демократски референдум. Али зашто је онда кривица пала на јевреје?

 

Када је испитивао Исуса, Пилат је питао Христа зашто Га гоне, и да ли зна да он има власт да га ослободи или осуди на смрт. Исус му је одговорио: „не би ти имао власти надамном да ти она није дата одозго, зато онај који ме те је предао носи већи грех.“ Када је изрицао пресуду Пилат је, демонстративно, опрао руке, имплицирајући да он не жели да има икакве везе са Христовим погубљењем речима „ја сам невин од крви овог праведника, ви ћете видети“, на шта су му јевреји одговорили: „крв Његова на нас и на нашу децу!“, чиме су директно били проклети за богоубиство. Иронично, годинама након Христове смрти и васкрснућа, апостоли су проширили Јеванђеље широм Римског Царства а многи Римљани су и сами прихватили Христа, док су јевреји, под утицајем својих верских вођа, остали тврдоглави у свом христоборству. Та њихова мржња према Христу наставила је да тиња и током средњег века, највише се о Исусу писало у Талмуду. Изворно усмено предање у јудаистичкој вери, аутори Талмуда су записивали то предање, тако да поред Торе, јевреји поштују и Талмуд у којем је записано да је Христос био обичан мађионичар, син курве и римског војника, да није васкрсао већ да му је тело украдено из гробнице. И тако већ вековима, лажу и клевећу на Христа и оне који су у њега поверовали.

 

Али, зашто је Христос дошао жидовима? Током векова, јевреји су се знатно окренули против Закона који им је Господ преко Мојсија дао, и сам Христос каже да им је „отац ђаво“ и да су „синагога сатанина“, самим тим Христос је дошао на земљу да поправи јеврејски народ, упркос чињеници да је тај народ дубоко постао покварен, толико да је био спреман да убије и самог Божијег Сина. На Цвети, маса је поздравила Христа као Спаситеља, да би само недељу дана касније тражили да се Он, непорочан и имун на порок и зло, разапне. Колика је злоба била у њима, да су узвикивали да је цар римски и цар јеврејски, одбацујући Спасоносну вест коју им је Христос донео. Колика је јеврејска злоба била, да се не само нису покајали, него су, касније, ширили гнусобе на рачун Христа и, заједно са Римљанима, прогањали и убијали апостоле. Треба обратити пажњу и на политички концепт Исусове поруке. Свакако да Исус није био ни први ни последњи пророк на Блиском Истоку на почетку нове ере, али, за разлику од својих претходника, и оних након њега, Исусова критика није била уперена против Рима, већ против јеврејских главешина. Знао је Он добро колика су њихова срца покварена, да у њима нема Божије благодати, па их је зато, врло оштро, и критиковао и нападао, а они, немоћни да му се супротставе, почели су да шире лажи о Њему и да изокрећу  Његове речи, на крају, када нису могли да га савладају аргументима, они су налагали Пилату да Христос говори против Цара, сасвим неоправдано, јер ни у једној од својих проповеди, Исус није реч рекао против римске власти. Напротив, на опаску јеврејску да ли се порез мора плаћати, Христос им је узвратио „дајте Цару Царево, а Богу Божије“, тако да Исус ни у ком случају није био претња римском ауторитету, већ само власти корумпиране елите.

 

Два миленијума након чудесног васкрсења, непријатељи Христови и даље ратују против Њега, цепајући прво Цркву коју је Он створио, завадивши Исток и Запад, стварањем различитих секти унутар хришћанства. Конкретно, они ратују против Православља, јединог и истинског наследника Исуса Христа, Црква Православна је њихов главни непријатељ, зато су, кроз историју, радили све што је у њиховој моћи да разоре Православну Цркву, убацујући међу Православне разне прелести и напасти, од либерализма и демократије, преко комунизма и сада актуелне афирмације сексуалних изопаченика. Али не знају зли, да је Христова Црква непобедива, да ће Христос опет доћи и како ће се, онда, оправдати пред Њим?