ЗУПЧАНИК

  Иако сам за данас планирао текст на неку другу тему,   ипак се потрефило да ћу данас писати о Косову.   А о чему бисмо ми Срби ионако причали и писали, ако не о Косову? Косово је оно што нас чини Србима, оно што нас као народ дефинише. Сва наша историја почиње са Косовом, она ће се са Косовом и завршити. Косово је, без икакве патетике и демагогије, света земља, оно што је Грцима Термопилски кланац, Русима Куликово и Стаљинград, то је нама Косово.   Косово је најчудније поље, најчудније место на целом свету, иако приземна и површна размишљања људска не могу да виде значај Косова, оно јесте нешто посебно, не само за Србе, већ и за цело човечанство.   Када је руски кнез Владимир Велики послао делегацију у Цариград, његови поклисари су се, након посете Светој Премудрости, вратили у Кијев одушевљени речима: „Кнеже, нисмо знали да ли смо на небу или на земљи“, овај догађај је и означио крштење све Русије и руског народа, чиме су Руси постали крстоносци, велик и свет народ пред лице

  Септембар месец је коначно ту. Ђаци су се вратили у школе, људи долазе са одмора, полако се припремамо за зиму и празничну атмосферу.   Јесен би требала и да нас подсети и на наше славне претке који су у Великом рату извојевали победу и слободу за своје потомке који су, по свему судећи, недостојни тог подвига. Тако се 15.септембра у Србији и Републици Српској прославља Дан српског јединства, слободе и националне заставе чиме се, на националном нивоу, сећамо пробоја Солунског фронта, октобар месец нам, такође, доноси важан датум – сећање на Одбрану Београда 1915.године и храброг мајора Драгутина Гавриловића који и дан – данас својим чувеним говором инспирише генерације српске омладине. На крају, последњи, али и најзначајнији датум – 11.новембар, Дан Победе(не примирја) у Великом рату чиме се заокружују празници посвећени храбрости нашег народа.   Свим овим великим датумима, ипак, претходи један други, сраман и одвратан датум. Наиме, у Београду је данас отворена такозвана „Недеља п