ПОЗИВ НА БОРБУ!

 

Септембар месец је коначно ту. Ђаци су се вратили у школе, људи долазе са одмора, полако се припремамо за зиму и празничну атмосферу.  Јесен би требала и да нас подсети и на наше славне претке који су у Великом рату извојевали победу и слободу за своје потомке који су, по свему судећи, недостојни тог подвига. Тако се 15.септембра у Србији и Републици Српској прославља Дан српског јединства, слободе и националне заставе чиме се, на националном нивоу, сећамо пробоја Солунског фронта, октобар месец нам, такође, доноси важан датум – сећање на Одбрану Београда 1915.године и храброг мајора Драгутина Гавриловића који и дан – данас својим чувеним говором инспирише генерације српске омладине. На крају, последњи, али и најзначајнији датум – 11.новембар, Дан Победе(не примирја) у Великом рату чиме се заокружују празници посвећени храбрости нашег народа.

 

Свим овим великим датумима, ипак, претходи један други, сраман и одвратан датум. Наиме, у Београду је данас отворена такозвана „Недеља поноса“, посвећена сексуалним изопаченицима свих врста и боја(а има их око 70!), кулминација овог сајма наказа ће се одржати 9.септембра када ће у главном граду Југославије(не Србије) одржати такозвани „Прајд марш“, на којем ћемо моћи видети сву бестијалност и ругање Божијој највећој креацији – човеку, и Божијој најсветијој установи – породици. Ти људи, који ће тог дана Београдом продефиловати, немају широј заједници ништа друго да понуде осим презира и гађења. Дрскост је њихова главна особина, дрскост да скрнаве Божије дело, и Сам Лик Божији својом појавом. Да не заборавимо никада како су годинама уназад марширали улицама носећи оскрнављене иконе Пресвете Богородице, па су чак и оскрнавили Самог Господа својим накарадним костимима. Ти људи, ако их тако и смемо назвати, усуђују се да преговарају већини, Православном и верном српском народу, некакву мржњу, као да они, онако лицемерни, својим иступима и наступима, не гаје мржњу према сопственом народу. Која је поента, господо содомити, у скрнављењу Православне вере, а опет се позивате на хришћанску љубав. Када бисте, тако помраченог ума, мало проучили Православље, и Традицију вере наше, знали бисте да Бог сваком човеку пружа нову шансу, ако се покаје и окрене нови лист. Па и Христос је на Крсту опростио убици и разбојнику који се покајао за своја злодела. Ви, међутим, нити се кајете, нити имате жељу за покајањем, већ из године у годину хулите на Творца који вас воли, упркос вашој изопачености. Зато се немојте чудити када, у онај Дан, Господ сиђе са небеса и пошаље вас да се кувате у гротлу пакла, јер се нисте покајали на време.

 

Још су гори ови квазиправославци који,  у својој глупости и млакости, бране ваше накарадне идеје и наказну појаву, позивајући се на „хришћанску љубав и толеранцију“. Господо, толеранција није хришћанска врлина, није нас Господ учио да ћутимо на зло које удара на човека. Наш бунт и наша борба није борба против човека, јер је сваки човек слика и прилика Божија, наш устанак је устанак против зла у човеку који га води право у пакао. Зато и вас, браћо и сестре у Христу, позивамо да се одупрете содомитској пропаганди. Немојте ћутати на зло, немојте разговарати са злом, нема преговора између Светла и таме, нас и њих, наша је дужност да се, као Срби и Православци, дигнемо, ако треба и на оружје, против зла у овом свету, против Кнеза овога света коме је име – Сатана! Није људски, и није хришћански, ћутати на поганштину која скрнави природни поредак и руши и ружи Божији Закон, а самим тим ружи и руши човека који је много више од нихилистичке и дарвнистичке животиње, каквом они желе да га представе.

 

Зато је наша порука јасна: Не у земљи Светог Саве!

 

 

 

 

Коментари

Популарни постови са овог блога

КАКО ЈЕ НАСТАО АНАРХОФАШИЗАМ?

ЗА СРПСКУ РЕВОЛУЦИЈУ!