СЛОБОДА ИЛИ СМРТ!
Иако сам за данас планирао текст на неку
другу тему, ипак се потрефило да ћу данас
писати о Косову.
А о чему бисмо ми Срби ионако причали и
писали, ако не о Косову? Косово је оно што нас чини Србима, оно што нас као
народ дефинише. Сва наша историја почиње са Косовом, она ће се са Косовом и завршити.
Косово је, без икакве патетике и демагогије, света земља, оно што је Грцима Термопилски
кланац, Русима Куликово и Стаљинград, то је нама Косово. Косово је најчудније поље, најчудније место на
целом свету, иако приземна и површна размишљања људска не могу да виде значај
Косова, оно јесте нешто посебно, не само за Србе, већ и за цело човечанство.
Када је руски кнез Владимир Велики послао
делегацију у Цариград, његови поклисари су се, након посете Светој Премудрости,
вратили у Кијев одушевљени речима: „Кнеже, нисмо знали да ли смо на небу или на
земљи“, овај догађај је и означио крштење све Русије и руског народа, чиме су
Руси постали крстоносци, велик и свет народ пред лицем Господњим. У нашем,
српском случају, иако смо и много пре Косова били крштен народ, управо се на
Косову десило оно право, може се рећи слободно, ватрено крштење српског народа.
Тог Видовдана 1389.године, моћна и у успону турска империја ударила је на
знатно мању Србију, кнез Лазар је, упркос саветовањима других великаша, одбио
да се покори, одбио је да клекне, већ је, као прави муж Христов и Његове Цркве,
позвао војску и народ у бој, повевши васцело Српство и цео српски род у једну
од највећих и најтрагичнијих битака у нашој историји. Управо је та битка на Косову
одлучила и наредне битке које смо кроз историју водили као народ. Иако је и
после Косова било битака и ратова које смо водили за слободу, и оне су, у
метафизичком смислу, биле прожете Косовом. Једно поље постало је срце целог
народа, на којем су падали и ницали најлепши цветови српства.
Кроз векове, Срби су се водили
Косовом, о Косову су написане најлепше
епске песме, најлепше поеме 19.века су за главну тему имале управо Косово. Чувена
песма „На Газиместану“ Милана Ракића је, примера ради, била химна српских
четника и комита током Балканских ратова и Великог рата, и данас се,
незванично, сматра правом српском ратном песмом. Нажалост, тај дух и то
ратништво у овом народу је некако ишчезло услед година и деценија конформизма и
лагодног живота. Последња генерација која се дигла на оружје била је она која
је пала на Кошарама 1999.године, од тада, па све до данас, Срби су огрезли у
лагодности овог учмалог света и система. Али ипак, нада се буди полако, и као
пламичак тиња у срцима неких нових Обилића и Југовића који, као чопор вукова,
вреба и чека прилику да поново изађу из јазбина и крену у коначну борбу за
слободу. Упркос чињеници да међу нама има оних који желе да нам потуре лажну
пацифистичку причу како „немамо за шта да ратујемо“ и „коме је до рата нек му
рат буде у кући“, ипак верујем да има више оних који ће се, колико сутра,
одазвати мобилизацији и отићи на Косово, не из неке мржње или злобе, већ из и
за велике и племените циљеве који су основе и темељи нашег народа.
Данас нашу Отаџбину воде издајници и
пропалице, олоши којима је сопствена гузица важнија од ширих, националних
интереса, али они нису мерило овог народа и националне идеје коју носимо на заставама
и у срцима. Мерила су сви они који су пре нас храбро, без оклевања и размишљања,
јуришали одлучно у смрт, не због пролазне славе људске и земаљске, већ због
вечне и славне победе коју је Христос васкрсењем дао човеку. Зато не треба да
нас чуди што, у овим тренуцима, све на Косову тиња, распламсава се онај стари пламен
у нашим срцима и питање је дана, ако не и часа и минута, када ће тај пламичак
букнути у пожар који ће упалити нашу вољу, ум и срце и повести хиљаде и хиљаде
српских младића у ослобођење вековне српске земље.
Зато треба бити спреман, зато се треба
молити. Молити се Богу да нам оснажи срца и ојача вољу, јер све ово што се
тренутно на Косову дешава, говори у прилог
нашој идеји, да ћемо, пре или касније, поново обући униформе и кренути
путем Призрена. А када кренемо не смемо се заустављати. Идемо на све или ништа.
На победу или пораз. У слободу или смрт!
Коментари
Постави коментар