САМУРАЈ СА ЗАПАДА

 Здрав сам умом и телом, и испуњен сам љубављу за своју жену и децу. Волим живот и не очекујем ништа ван њега већ само наставак моје расе и мојег духа. Но, у предвечерје живота, суочавајући се са огромним опасностима за своју француску и европску домовину, осећам дужност деловати док још имам снаге. Верујем да је нужно жртвовати се како бих разбио ову равнодушност која нас је заразила. Одустајем од оно живота што ми је преостало како бих протестовао и утемељио нешто.

Изабрао сам врло симболично место, катедралу Нотр Дам у Паризу, коју поштујем и обожавам: изградио ју је гениј мојих предака на месту још старијих култова призивајући наше древно порекло.

Док су многи људи робови својих живота, мој чин утеловљује етику воље. Дајем се смрти како бих пробудио успаване савести. Устајем против судбине. Устајем против отрова душе и против прохтева агресивних појединаца да униште темеље нашег идентитета, посебно породица, интимну основу наше више хиљадугодишње цивилизације. И, док браним идентитете свих народа у својим домовима, устајем и против злочина који иде за заменом нашег народа.

Преовлађујући став не може не оставити иза себе своје отровне нејасноће, и Европљани морају сносити последице. Немајући религију засновану на идентитету, која би нас усидрила, ми делимо заједничко сећање које сеже све до Хомера, скуп вредности на којима ће бити поново рођена наша будућност кад раскинемо са метафизиком бесконачног, штетним извором свих изданака модерности.

Извињавам се унапред свима који ће патити због моје смрти, првенствено и највише мојој супрузи, мојој деци и мојим унуцима, као и мојим пријатељима и поштоваоцима. Али кад бол и шок прођу, не сумњам да ће разумети значење мог чина и искорачити из туге с поносом. Надам се да ће поднети то заједно. У мојим задњим записима наћи ће наговештаје и објашњења мојег чина.