АНАРХОФАШИЗАМ - ИДЕЈА ЗА ПРОПАСТ СВЕТА

Након Масакра у Крајстчерчу, на Новом Зеланду, у пролеће 2019.године, почео сам да развијам својеврстан вид идеологије која би, у свету биполарног политичког система, представљала неку врсту противтеже како десници, тако и левици.

Искрен да будем, на почетку је све то била спрдња. За симбол те нове идеје узео сам зелено-црну заставу тамбовских устаника(1920-1921) и сноп прућа италијанске Фашистичке партије. Као идеално понашање једног анархофашисте узео сам хаотично понашање и деловање које би, евентуално, довело до успостављања националне, отворено фашистичке државе. Међутим, како је време одмицало, одлучио сам да та своја мишљења продубим толико, да анархофашизам не би био само мим, већ и озбиљна политичка мисао која би у скоријој будућности нашла своје место на домаћој политичкој сцени. Даљим размишљањем, створио сам концепт анархофашисте као суверена, под утицајима Јингера и Шпенглера, који, не само да не учествује у ондашњим политичким баљезгаријама, већ гради свој сопствени свет, нови систем, у коме ће Крв, Тло и Дух бити темељи новог друштва.

Каснијом појавом корона вируса, мисао о општој катастрофи која ће уништити свет се све више и више развијала у мојој глави. Од мима и шале, анархофашизам је полако постао, а развој и даље траје, реална солуција тренутних политичких криза. Уместо пропалих избора и "спорог" прогреса који заговарају конзервативци, те бесомучне револуције коју желе левичари и либерали, анархофашисти теже, пре свега, духовној револуцији, а затим, после апокалипсе, и револуцији на улицама. 

За нас и наш покрет, није битно да ли је на власти десница или левица, нити да ли је нека од тих опција у опозицији, они су једнаки непријатељи, не наши, већ наше отаџбине и народа. Зато је потребно даље развијање анархофашизма, јер само тотални колапс човечанства може створити праведније и боље друштво.

ЗА КРАЈ СВЕТА И ПРОПАСТ ИСТОРИЈЕ!



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

КАКО ЈЕ НАСТАО АНАРХОФАШИЗАМ?

Слика
  Идеја анархофашизма коју готово годину дана представљам на свом блогу „Зупчаник“, настала је као шала, мим, али се после развијала у оно што је данас – идеја за пропаст света. Наравно, процес стварања анархофашизма и даље траје, али већ се назиру контуре једне нове политичке мисли која ће, ако Бог да, успети да се пробије до срца српског народа. Али, како је настао анархофашизам, како је текао процес обликовања оног што би требало да буде екстрем екстрема и идеја изнад левице и деснице, објаснићу у овом тексту.   Сам концепт је настао након пуцњаве у Крајстчерчу у пролеће 2019.године када је Брентон Тарант, уз ритмове једне српске ратне песме из деведесетих година, убио неколико муслимана у локалној џамији током јутарње молитве. Овај догађај је потресао свет, изазвао бурну реакцију међународне заједнице и јавности. Светски лидери су били згрожени „белим екстремизмом“. Ја сам у том периоду почео свој нови политички експеримент, покушавао сам да пронађем везу између екстремне десни
Прикажи све

СЛОБОДА ИЛИ СМРТ!

Слика
  Иако сам за данас планирао текст на неку другу тему,   ипак се потрефило да ћу данас писати о Косову.   А о чему бисмо ми Срби ионако причали и писали, ако не о Косову? Косово је оно што нас чини Србима, оно што нас као народ дефинише. Сва наша историја почиње са Косовом, она ће се са Косовом и завршити. Косово је, без икакве патетике и демагогије, света земља, оно што је Грцима Термопилски кланац, Русима Куликово и Стаљинград, то је нама Косово.   Косово је најчудније поље, најчудније место на целом свету, иако приземна и површна размишљања људска не могу да виде значај Косова, оно јесте нешто посебно, не само за Србе, већ и за цело човечанство.   Када је руски кнез Владимир Велики послао делегацију у Цариград, његови поклисари су се, након посете Светој Премудрости, вратили у Кијев одушевљени речима: „Кнеже, нисмо знали да ли смо на небу или на земљи“, овај догађај је и означио крштење све Русије и руског народа, чиме су Руси постали крстоносци, велик и свет народ пред лице
Прикажи све

ПОЗИВ НА БОРБУ!

Слика
  Септембар месец је коначно ту. Ђаци су се вратили у школе, људи долазе са одмора, полако се припремамо за зиму и празничну атмосферу.   Јесен би требала и да нас подсети и на наше славне претке који су у Великом рату извојевали победу и слободу за своје потомке који су, по свему судећи, недостојни тог подвига. Тако се 15.септембра у Србији и Републици Српској прославља Дан српског јединства, слободе и националне заставе чиме се, на националном нивоу, сећамо пробоја Солунског фронта, октобар месец нам, такође, доноси важан датум – сећање на Одбрану Београда 1915.године и храброг мајора Драгутина Гавриловића који и дан – данас својим чувеним говором инспирише генерације српске омладине. На крају, последњи, али и најзначајнији датум – 11.новембар, Дан Победе(не примирја) у Великом рату чиме се заокружују празници посвећени храбрости нашег народа.   Свим овим великим датумима, ипак, претходи један други, сраман и одвратан датум. Наиме, у Београду је данас отворена такозвана „Недеља п
Прикажи све