ТРИ ПРИНЦИПА АНАРХОФАШИЗМА

 

 

У  „Манифесту“ изнео сам детаљне принципе и циљеве на којима почива и на које је фокусирана моја идеологија. Али свестан да је народу доста „програма“ који обећавају,  а не дају ништа, одлучио сам да у само три тачке, три принципа, појасним анархофашизам, а самим тим и концепт неке нове српске нације и државе. Та три принципа су: Национализам, социјализам и револуција. Ни превише, ни премало, него таман толико колико је потребно.

 

ПРВИ ПРИНЦИП: НАЦИОНАЛИЗАМ

 

Када данас кажемо за себе да смо националисти, реакција околине је веома помешана. Док се једни диве и одушевљавају, други подозриво скрећу тему с разговора, а, неретко, дође и до вербалних и физичких сукоба. Данас је национализам најоклеветанија идеологија на свету, када неко за себе каже да је националиста, људи у њему виде Хитлера, Мусолинија, а у домаћем случају Љотића, Дражу или Недића. Ми нисмо ништа од тога што они мисле, људи с којима нас упоређују су ствар прошлости, историје, ми од њих можемо доста тога да научимо, али идеје које су они заступали су идеје двадесетог века, а ми желимо да нашу идеју прилагодимо данашњем времену. Иако негујемо традицију својих политичких претходника, ми не желимо да се враћамо у прошлост, него стремимо ка будућности, боримо се и верујемо у светлију и бољу будућност од ове суморне садашњице и мрачне прошлости. Наша жеља је да створимо нови вид национализма, који неће бити ограничен стигмама прошлости, него који ће, у безграничној брзини садашњости, створити неки бољи, праведнији свет, ако ништа друго ми ћемо бар покушати, а они који нас наследе, у случају нашег пораза, нека наставе нашу борбу са бар већим жаром од оног којег ми поседујемо.

 

Национализам није, како би ови с друге стране рекли, мржња. Нема мржњи у нашим срцима, нити је она икада постојала. Наш национализам је наша љубав према народу, наша оданост и преданост борби за добробит наше заједнице, у тој борби ћемо истрајати до самог краја, и ниједан од нас неће издати идеју у коју чврсто верујемо. С љубављу према нашем, ми гајимо поштовање према другим народима и њиховим традицијама, докле год се они не косе и не испречавају испред наших националних интереса, чак и ако дође до неког сукоба, ми ћемо се према нашим непријатељима опходити с поштовањем, али никада нећемо дозволити да се наш народ, наша земља и наши идеали погазе.

 

 

ДРУГИ ПРИНЦИП: СОЦИЈАЛИЗАМ

 

Не, ми нисмо следбеници Карла Маркса, Фридриха Енглеса, Лењина и Стаљина. Мада у њиховим мислима можемо наћи много тога поучног, ми, суштински, одбацујемо идеју интернационализма. Наш социјализам јесте народни социјализам, социјализам од народа и за народ. Ако је национализам љубав, онда је социјализам брига за народ.  Живимо у времену великих социјалних неједнакости, сматрамо да је српски народ итекако економски способан да се стара о себи, и зато не желимо да српски радник зависи од стране фирме, нити да српски сељак зависи од домаћих и страних мафијаша како ће продавати плодове свога рада. Не желимо да наш војник, стуб одбране земље, ратује по мисијама Уједињених нација, а да у својој рођеној држави прима плату с којом не може да се прехрани, нити да обезбеди добар живот својој породици.

 

Темељи Нове Србије неће бити партије, удружења, корумпиране владе и анкентни одбори, већ људи од речи и дела, од акције, они који су у сваком тренутку спремни да дају адекватно решење, без сувишне демагогије и реторике. Желимо да свако добије шансу да ради, заради, оснује свој приватан посао, ојача домаћу економију и да, у исто време, живи пристојно, без размишљања да ли да оде у неку другу земљу трбухом за крухом. Србија какву желимо јесте Србија социјалне правде, Србија где ће се војник, сељак и радник највише поштовати, и где ће се људи, без обзира на занимање којим се баве, бити поштовани на основу резултата и рада, а не на основу политичке припадности.

 

ТРЕЋИ ПРИНЦИП: РЕВОЛУЦИЈА

 

Када причамо о револуцији, не мислимо нужно на насилну промену власти(мада није искључено), више мислимо на духовну, личну револуцију или препород. Живећи у свету конзумеризма, обичан човек је заборавио на праве вредности које су обликовале његову заједницу. Тужно је гледати како се квалитет савија пред медиокритетом, када најбољи из овог народа морају да пузе пред оним најгорима. Ми желимо и боримо се за то, да свако пронађе оно најбоље у себи, да свако открије своју суштину и да суштина, на крају, најбоље послужи нацији и земљи.

 

Ако пре свега не погледамо у себе и своје врлине и мане, не можемо очекивати промене. Не можемо више допустити људима који су морално и духовно покварени да имају било какву улогу у овој држави. Тражимо од свакога ко нам приступи, да, пре него што крене на улицу, погледа у своје срце и свој ум, и ако у њему нађе било шта лоше, да то одстрани или да оде даље. Онда када се будемо променили у потпуности, када будемо одбацили сујету, пакост и злобу, онда можемо да причамо о нечему конкретном. Попут Кодреануа, који је своје људе подвргао најтежој могућој дисциплини, и ми стреми да победимо своје слабости, стремимо ка бољој верзији себе.

 

Наша револуција није њу-ејџ, самопомоћ, не, ми ћемо се уздати у саме себе и у једне друге, брат ће дати руку брату, друг другу, и ако један падне, други ће бити ту да му пруже руку и да га подигну. Тек када будемо подигли себе из прашине осредњости, онда ћемо моћи да подигнемо и нашу земљу из блата и пепела.

 

ЗАКЉУЧАК

 

Ми смо савршено свесни да ово што смо изнели у тексту није лако, али није ни немогуће остварити ове циљеве. Од оних који ће нам приступити тражимо само две ствари: Истрајност и упорност да се одржимо у нашој борби. Да поштујемо ове принципе, да волимо и чувамо српску земљу и српски народ, јер Србија, данас нема никог ко је на њеној страни, осим своје деце, српских националиста.

 

До коначне победе.

Живела Србија!