НАШ СОЦИЈАЛИЗАМ
У прошлим
текстовима објаснили смо многе аспекте анархофашизма, нарочито његов национални
део, с мањим освртима на значај социјализма за нашу борбу. Овог пута ћемо се
стриктно фокусирати на социјални и социјалистички аспект наше анархофашистичке
мисли.
Пре
свега, морамо нагласити да наш социјализам нема никакве везе са социјалистичком
агендом која постоји на Западу већ дуги низ година, као и то да немамо везе ни
са комунистичким идеалима бивше Југославије. Наш социјализам се базира на
принципима народног социјализма, то је систем од народа и за народ, а не за
мале интересне групе. Дакле, наш социјализам је револуционаран и националан, ми
се боримо за опште добро нашег народа и државе. Оно што нас разликује од
западњачког типа социјализма није борба за права „угрожених група“ као што су
педери и други сексуални девијанти, такође не боримо се ни за „братство и
јединство“ наших „народа и народности“. Ми се боримо за јасан циљ: Добробит нашег
народа, али и за све оне који живе у нашој земљи, без обзира којој „групи“
припадају. Конкретно, када то кажемо, мислимо на разне мањине који траже нека „једнакија“
права од других грађана ове земље. Маркс је био у праву када је изрекао чувену
паролу „од сваког према способностима свакоме према потребама“,
с тим што би се наш социјализам свео на још чувенију паролу „сваком своје“. Не
можемо очекивати да део друштва који ни по чему не придоноси бољитку државе и
друштва има нека већа права од оних који муком зарађују свој хлеб.
Социјализам
који ми желимо да применимо у пракси сконцетрисан је на радника и сељака.
Србија која је у пољопривредном смислу изузетно богата, мора већу пажњу да
обрати према својим сељацима, сточарима и пољоприведницима. Морамо узети у
обзир да, услед јаке механизације, рад на пољу је и даље изузетно тежак и да
цене морају бити усклађене са трудом који је у посао уложен. Примера ради, нама
је нејасно зашто Србија увози сорте које се и овде могу узгајати, док по бедним
ценама извози домаће производе. Српски сељак и српски радник морјау имати
првенство наспрам страних инвестиција и фирми. Српском раднику се мора пружити
могућност да живи од свог рада, а не од фондова које даје Европска унија или
ММФ, ако ће нам цене већ бити европске, и плате и примања морају бити такве.
Гомилу бесмислених пореза треба или смањити или укинути у потпуности. Такође,
пажњу обраћамо и државном буџету. Државни буџет је, у последње време, постао
крава музара за потпуно небитне ствари, разне манифестације које ничему не
служе, а да не спомињемо политичке организације, разна удружења грађана,
политичке партије и невладине организације које, у већој или мањој мери, раде
на штету српском народу и српској држави. Народни посланици, или боље да кажемо
паразити, лагодно живе на грбачи народа који их је изабрао, црпећи новац из буџета
за своје потребе и уваљујући се у фондове који, такође, користе не за добро
шире заједнице, већ за отварање сумњивих фирми и куповину луксузних станова.
Зато се
ми залажемо за потпуну једнакост свих, у пуном смислу те речи, пред законима и
економијом, али та се једнакост не може и не сме остварити на основу личног
интереса или припадности некој групи, већ према труду и раду који сваки
грађанин, без обзира где и коме припада, оствари. То је суштина нашег
социјализма за који ћемо се борити до краја.
Коментари
Постави коментар