НАШ СОЦИЈАЛИЗАМ

 

У прошлим текстовима објаснили смо многе аспекте анархофашизма, нарочито његов национални део, с мањим освртима на значај социјализма за нашу борбу. Овог пута ћемо се стриктно фокусирати на социјални и социјалистички аспект наше анархофашистичке мисли.

 

Пре свега, морамо нагласити да наш социјализам нема никакве везе са социјалистичком агендом која постоји на Западу већ дуги низ година, као и то да немамо везе ни са комунистичким идеалима бивше Југославије. Наш социјализам се базира на принципима народног социјализма, то је систем од народа и за народ, а не за мале интересне групе. Дакле, наш социјализам је револуционаран и националан, ми се боримо за опште добро нашег народа и државе. Оно што нас разликује од западњачког типа социјализма није борба за права „угрожених група“ као што су педери и други сексуални девијанти, такође не боримо се ни за „братство и јединство“ наших „народа и народности“. Ми се боримо за јасан циљ: Добробит нашег народа, али и за све оне који живе у нашој земљи, без обзира којој „групи“ припадају. Конкретно, када то кажемо, мислимо на разне мањине који траже нека „једнакија“ права од других грађана ове земље. Маркс је био у праву када је изрекао чувену паролу „од сваког према способностима свакоме према потребама“, с тим што би се наш социјализам свео на још чувенију паролу „сваком своје“. Не можемо очекивати да део друштва који ни по чему не придоноси бољитку државе и друштва има нека већа права од оних који муком зарађују свој хлеб.

 

Социјализам који ми желимо да применимо у пракси сконцетрисан је на радника и сељака. Србија која је у пољопривредном смислу изузетно богата, мора већу пажњу да обрати према својим сељацима, сточарима и пољоприведницима. Морамо узети у обзир да, услед јаке механизације, рад на пољу је и даље изузетно тежак и да цене морају бити усклађене са трудом који је у посао уложен. Примера ради, нама је нејасно зашто Србија увози сорте које се и овде могу узгајати, док по бедним ценама извози домаће производе. Српски сељак и српски радник морјау имати првенство наспрам страних инвестиција и фирми. Српском раднику се мора пружити могућност да живи од свог рада, а не од фондова које даје Европска унија или ММФ, ако ће нам цене већ бити европске, и плате и примања морају бити такве. Гомилу бесмислених пореза треба или смањити или укинути у потпуности. Такође, пажњу обраћамо и државном буџету. Државни буџет је, у последње време, постао крава музара за потпуно небитне ствари, разне манифестације које ничему не служе, а да не спомињемо политичке организације, разна удружења грађана, политичке партије и невладине организације које, у већој или мањој мери, раде на штету српском народу и српској држави. Народни посланици, или боље да кажемо паразити, лагодно живе на грбачи народа који их је изабрао, црпећи новац из буџета за своје потребе и уваљујући се у фондове који, такође, користе не за добро шире заједнице, већ за отварање сумњивих фирми и куповину луксузних станова.

 

Зато се ми залажемо за потпуну једнакост свих, у пуном смислу те речи, пред законима и економијом, али та се једнакост не може и не сме остварити на основу личног интереса или припадности некој групи, већ према труду и раду који сваки грађанин, без обзира где и коме припада, оствари. То је суштина нашег социјализма за који ћемо се борити до краја.