ЗА СРПСКУ РЕВОЛУЦИЈУ!

 

ЗА СРПСКУ РЕВОЛУЦИЈУ!

 

 

Већ месец дана Србија се налази у огромним политичким и друштвеним проблемима. Од пуцњава у Београду преко шиптарског терора на Косову и Метохији, српски народ се нашао усред тихог рата великих сила, али у увертири неког новог грађанског рата. И док врховни вођа Александар Вучић безуспешно покушава да одржи своју стабилократију која се, будимо искрени, налази на стакленим ногама, опозиција на улици позива на револуцију а народ, као народ, слепо следи једну од ове две фракције.

 

Ми, као српски националисти, не заузимамо стране. Ми се једнако противимо издајничкој политици Александра Вучића и издајничким захтевима одређеног дела опозиције.  Можда ће нам силни политички аналитичари и други продавци магле рећи: „Па не можете тако да поступате, ово је двадесет и први век, морате делати у оквиру званичног система“, истина, ми бисмо и могли тако да урадимо, да организујемо партију или покрет који ће узети активно учешће у политичком животу ове земље или бисмо чак и могли да учествујемо на изборима, али чему све то? Систем који влада Србијом је дубоко искварен, корумпиран и антисрпски настројен, то важи и за власт и за опозицију. Обе фракције своје издајство прикривају „националним“ интересом, и док Вучић преко телевизије виче како ће бранити српски народ, вође опозиције на улици позивају на промене у корист „грађана“, и ми у та два приступа не видимо никакву разлику.

 

Са стране, разни политички актери са Запада, а који отворено наступају против српског народа, позивају на некакав Мајдан у Београду. Подсећања ради, и Мајдан у Кијеву је приказан као некаква национална револуција иако се иза тога крила отворена офанзива Европске Уније и НАТО пакта против Русије. Резултат те „револуције“ видимо данас у рату разореној Украјини. Дакле, западна елита покушава да угура српски народ у револуцију, али не револуцију која ће донети препород српског народа, већ која ће нас потчинити Западу и Америци. Против таквих „револуционара“ се морамо немилосрдно борити. Наша револуција мора почети изнутра, односно од нас самих. Револуција почиње прво у срцу, а затим и на улици, да би се то десило, морају се стећи одређене предоспозиције.  Пре свега, српски националисти морају одбацити политички ентитет познат као Република Србија. Не кажемо ми да сад морамо да устанемо против државе на начин који то ради опозиција, већ да у својим наступима изнесемо неколико истина које су итекако горке, али нужне да би се шира народна маса пробудила, те истине су следеће:

1.Република Србија је политички ентитет који нема везе са  државотворном традицијом српског народа.

2.Република Србија је узурпатор опште српске народне воље, одлуке њених политичких актера нису показатељи народних жеља.

3.Границе Републике Србије нису легитимне, јер оне не обухватају цео српски етнички простор, већ само онај ужи део.

4.Власт и опозиција су непријатељи српског народа и као такви нису репрезенти српских националних интереса.

 

Дакле, наша је обавеза да се боримо за Србију која ће бити одраз народне воље, а не воље страних амбасадора и невладиних организација, у тој борби морамо наступати као анархисти, али не у смислу да ћемо се придружити руљи на улицама већ ћемо, са стране, посматрати  ситуацију у земљи, а у исто време радити на обнови Србије као јаке и моћне државе. У том смислу, нама одговара да у Србији, када ситуација дође до тачке пуцања, избије грађански рат у коме ће и власт и опозиција изгубити, односно да се обе стране међусобно побију. Када тај грађански рат дође до врхунца, и обе стране буду довољно ослабљене, ми ћемо морати коначно изаћи из сенке, преузети иницијативу, узети кормило револуције у руке, и обрачунати се и са влашћу и са опозицијом. Једном кад се то деси, моћи ћемо да успоставимо националну власт и створити праву српску државу у њеним природним границама. Та нова Србија неће полагати рачуне ни Западу ни Истоку, већ ће јасно и гласно своје националне интересе ставити на пиједастал светске политичке сцене.

 

Ми нисмо ботови власти, нити плаћеници опозиције и Запада, ми смо верна деца мајке Србије и њени најбољи ратници. Сада смо у тами, али нас из дана у дан има све више и више. Вребамо. Чекамо. Наше време долази. Живела Српска револуција!