ЗУПЧАНИК

  Посвећено члановима Дискорд сервера „Православци“: Кефију, Марији, Стефану,  Сари, Лексију…     У својим дугим суморним размишљањима о пропасти српског народа узео сам у обзире   готово све аспекте, од историјских, преко културолошких и економских. Узео сам у обзир да смо, под вишедеценијским јармом комунизма, изгубили правац и окренули се супротно од правца који су наши дични преци, врло често у крви, утабали. Али нисам у обзир узео једну, можда главну ствар, одвајања од вере.   Другосрбијански и либерашки лоби воли, посебно у последњих пар година, да „анализира“ зашто се све више младих Срба и Српкиња окреће Православљу и вери, а самим тим и Српству као центру нашег бића. Наравно, у нормалним околностима овакав феномен би представљао извесни препород, ренесансу једног народа који је, у последњих неколико деценија, грдно пропатио од силних ратова и криза. Међутим, то код нас није случај, нажалост. Овдашњи олош, одрођен од националне припадности сопственог народа, повратак

      Данас, 17.јула, сећамо се мучких и тешких дана који су обележили нашу, али и руску историју. На данашњи дан 1918.године, у Јекатеринбургу у дому Ипатијева, по директиви Владимира Иљича Лењина, стрељана је царска породица Романов, истог датума 1946.године, комунисти су у Београду стрељали ђенерале Драгољуба Михаиловића и Косту Мушицког, команданте Југословенске Војске у Отаџбини и Српског добровољачког корпуса.   Након Фебруарске револуције, породица Романов се нашла у заробљеништву, њихова се локација константно мењала да би их на крају послали у Јекатеринбург, сазнавши за локацију где су били заточени, Врховни управитељ Русије, адмирал Александар Колчак наредио је силовит јуриш како би се Романови ослободили, у операцији је учествовао и чувени Чехословачки легион у саставу Сибирске армије. Бела Армија је била само на пар километара од Јекатеринбурга, ова информација је дошла до Лењина који је, упркос првобитној одлуци да се Цару и његовој породици суди, донео експресну о

  На данашњи дан 4.јула 1776.године, тринаест британских колонија у Америци је донело у Филаделфији Декларацију о независности, чиме је ударен темељ ономе што ће се касније назвати Сједињеним Америчким Државама. Незадовољни високим порезима британске круне, виђеније вође Америчке револуције одлучили су да се побуне против свог суверена и оснују прву демократску републику на свету. Овај догађај је урезан дубоко у свести Американаца и они сматрају данашњи дан за свој највећи национални празник.   Међутим, да би се схватио концепт Америке и американизма, морамо погледати како је Америка од земље могућности постала земља која терорише читаву планету, па на крају и   своје сопствене грађане. Декларација о независности нам говори о томе како су сви људи рођени једнаки пред очима Творца, како сви имају једнака права, дакле већ у старту видимо иронију, јер та једнакост је важила само за беле протестанте, али не и за жене и робове. Временом, Америка се ширила на запад континента што преко к

  Данима већ бесни мигрантско насиље широм Француске. Недавно је објављено да је 500 хиљада миграната из Африке кренуло ка Италији, узмимо у обзир и рат у Украјини, неуспешни државни удар у Русији, као и немири на Косову и Метохији, морамо се запитати да ли Европа улази можда у своје последње дане? Како ли ће се ситуација развијати остаје нам само да видимо, али морамо бити спремни на опште промене на Старом Континенту. Али, да би разумели како је до свега овог дошло, морамо да се вратимо неколико векова уназад. Тачније, на крај 18. и почетак 19.века.   Открићем Новог света крајем 15.века, Европа је нашла начин како да прошири свој утицај али и економију, Британија, Француска, Шпанија и Португалија су биле четири европске колонијалне силе које су, кроз само стотињак година, прошириле своје територије науштрб америчког, афричког и азијског континента. Француска је у 18.веку сматрана за регионалну и светску силу чије је племство уживало у лагодном животу док је народ француски, у нај