ОД КОЛОНИЈЕ ДО КОЛОНИЗАТОРА

 

На данашњи дан 4.јула 1776.године, тринаест британских колонија у Америци је донело у Филаделфији Декларацију о независности, чиме је ударен темељ ономе што ће се касније назвати Сједињеним Америчким Државама. Незадовољни високим порезима британске круне, виђеније вође Америчке револуције одлучили су да се побуне против свог суверена и оснују прву демократску републику на свету. Овај догађај је урезан дубоко у свести Американаца и они сматрају данашњи дан за свој највећи национални празник.

 

Међутим, да би се схватио концепт Америке и американизма, морамо погледати како је Америка од земље могућности постала земља која терорише читаву планету, па на крају и  своје сопствене грађане. Декларација о независности нам говори о томе како су сви људи рођени једнаки пред очима Творца, како сви имају једнака права, дакле већ у старту видимо иронију, јер та једнакост је важила само за беле протестанте, али не и за жене и робове. Временом, Америка се ширила на запад континента што преко куповине земље(као на пример куповина Луизијане од Француске или Аљаске од Русије), што преко колонизације Дивљег запада и уништавању читавих домородачких народа широм Америке. Дакле, видимо да је још у првим вековима свог постојања „највећа нација на свету“ водила једну агресивну политику, мислећи да то ради за „добробит“ свог народа. Ипак, морамо бити искрени и рећи да је Америка у првих неколико векова свог постојања заиста пружила могућност обичном човеку да нешто направи од свог живота. За Европљане, Америка је била удаљена и мистична земља, па је миграција из европских земаља у Америку за људе тада представљала својеврсну авантуру, па опет, није лако оставити све иза себе и кренути у Нови свет, започевши нови живот остављајући иза себе своју отаџбину, нацију, културу, наслеђе и традицију. Америка је, све до почетка прошлог века, била изолована земља, са својим законима и обичајима који су, нама Европљанима, били јако чудни, али и занимљиви(тако је и данас), па зато се не треба чудити што је од почетка 19.века дошло до масовног прилива Ираца, Италијана, Срба и других европских народа на америчко тло. Америка је људима пружила могућност да, мимо традиције европске културе, заснују своје приватне послове, компаније, све у свему – Америка је представљала нови почетак.

 

Након грађанског рата између Севера и Југа, Америка је полако почела да се консолидује као сила у свету. Иако је одлукама Абрахама Линколна укинуто ропство, а црнцима дата једнака права, она нису имплементирана све до средине прошлог века. Изласком Русије из Првог светског рата 1917.године, Америка је уграбила прилику и од изоловане земље коју није брига  шта се око ње дешава, полако се развијала у глобалну силу. Напорима Вудроа Вилсона, Америка је, полако али сигурно, успостављала своју доминацију над Европом и светом. Упркос политичким кризама које су је захватили услед прохибиције двадесетих година, и масовним успоном мафије, Америка је на климавим ногама успела да одржи свој новостечени статус светске силе. Значајан обрт десио се током Другог светског рата када је Америка, након Перл Харбора, ушла у рат на страни Савезника. Било је јасно да ће, након Дана Д 6.јуна 1944.године, запад Европе пасти под утицајем Америке. Након заузимања Берлина и краја рата у Европи, цео европски запад је, силом прилика, морао да се потчини америчкој хегемонији. У Азији, бацањем атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки, Америка је злогласно најавила своју власт терора над другим државама. Маршаловим планом, те стварањем НАТО савеза, Америка је Европу везала за своје интересе, европски државници су, стога, интересе својих земаља потчинили интересима светског полицајца. Кореја, Вијетнам, државни преврати у Латинској Америци, афере као што су Вотергејт и убиство Кенедија, само су неки од догађаја који су Америку обележили на средини 20.века. Филмском индустријом, музиком, „америчким“ начином живота, Американци не само да су стекли популарност, већ су остварили необориву културну доминацију над светом. „Кока-кола“, „Пепси“, „МекДоналдс“ само су неки од статусних симбола америчке економске и културне супремације која, хвала Богу, полако али сигурно пропада.

 

 

Данас се сматра да су осамдесете и деведесете биле године убедљиве америчке свемоћи на глобалном нивоу. Распад СССР-а је отворио Америци врата ка источној Европи, врло брзо су земље као што су Чешка, Словачка, Пољска, балтичке државе постале америчке марионете. Трауме и страхови од комунизма, гурнули су ове државе из једног ропства у друго, још горе ропство. САД сигурно нису могле да пропусте  да своју силу демонстрирају и над нашим простором. Распадом Југославије, врата Балкана  су широм била отворена за америчке геостратешке и геополитичке интересе. Председник Бил Клинтон је великодушно подржао словеначке, хрватске, муслиманске и шиптарске сепаратисте током 90их, иронично, Америка је, као и у Авганистану, подржала муслиманске екстремисте, иако су и сами били свесни опасности коју та екстремистичка идеологија носи за собом. Почетком овог века, америчку глобалну политику је обележио такозвани „рат против терора“ након 11.септембра 2001.године. Убрзо су се америчке трупе нашле на Блиском истоку, сејући терор и смрт од Ирака преко Сирије, све у име „демократије“.  У циљу остваривања својих „стратешких“ циљева, Америка је, поново, стала против Срба када су 2008.године подржали сецесију Косова и Метохије од Србије чиме су погазили међународно право на које се, иронично, данас позивају у Украјини.

 

У овом тренутку, Америка убеђује свет да је Русија претња по „светски мир“, мир који су они, уз помоћ своје војске и утицаја који имају, успоставили у крви. Мало је говорити о заосталости Американаца по питању опште културе и злоделима које је америчка војска починила од 1945. до данас по другим државама, ширећи „мир“ и „просперитет“ путем силе, а опет нас убеђујући како они то раде, не за своје, већ за светске и људске интересе. Глобализација коју Америка спроводи уништава јединственост разних нација, култура и традиција, остављајући само смрт, страх и пепео иза себе.

 

Срећан рођендан држави која је у само у 247 година постојања успела да се наметне као глобална сила путем атомских бомби и лихварења. Нација без корена, идентитета и културе данас представља "бастион слободе" за закржљале народе који нису имали муда да се сами изборе за своју слободу.