КАД
СЕ ВОЈСКА НА КОСОВО ВРАТИ
Већ неко време широм српских земаља, али
нама братских држава, нарочито по Русији, раширио се тренд прављења графита и
мурала са јасном поруком: КАД СЕ ВОЈСКА НА КОСОВО ВРАТИ. Београд, Нови Сад,
Крагујевац, Ниш, Митровица, Москва, Санкт Петерсбург, порука је једна, жеља је
једна, нада и вера обједињена око једне мисли, повратку на Косово.
Ипак, као и увек, ова порука боде очима
онима који се, иронично, куну у мир, разумевање и толеранцију. Коме би сметала
Српска војска на Косову? Да ли је некоме сметала 1912.године? Или 1918.године? Коме
ли је сметала Српска војска испред Грачанице и када се, широм Газиместана,
орила истоимена песма Милана Ракића? Другим речима: Коме смета Српска војска на
српској земљи? Зашто није проблем да се окупаторски НАТО војници сеире по Косову,
али јесте проблем да српски војник оде и посети земљу за коју су његови
прадедови и многи други преци славно гинули. Чему толико лицемерје, господо
слободари? Како вам не сметају Украјинци који гину за сваки педаљ своје земље(без
обзира на историјске околности под којима је Украјина настала), али вам смета
да се, једног дана, Срби врате на своју земљу, да се Видовдан, без шиптарских
репресалија, прослави на Газиместану. Дуплим стандардима којима подлежете само
доказујете да сте људи без идеала, без образа и морала и да бисте се, колико
сутра, стали на страну наших непријатеља, а у исто време нас оптужујете како
славимо колаборанте из Другог светског рата. Да имате и грам мозга ви бисте,
господо либерали, два пута мерили речи пре него што их изговорите.
Стари Латини су говорили: Ако желиш мир,
спреми се за рат. Који се то мир није освојио ратом, и који се рат није водио
жељом за миран живот, барем када причамо о нама Србима који, готово никад у
историји, нисмо водили освајачке ратове, поготово не у протеклих 200 година.
Позивање на „децу“ само себе поткопавате, јер данашње генерације нису задојене
лажним пацифистичким идеалима као ви, који сте по Београду, деведесетих певали „мир,
брате, мир“ док су усташе и муслимани у Хрватској и Босни поново покушали да
Србе одведу у нови Јасеновац, да нас покопају у неке нове јаме. Не, драги моји
либераши, српска омладина више неће ћутати на клања, силовања и убијања својих
сународника, нити ће немо гледати како кавкаски олош ломи крстове на српским
црквама. Није вама стало ни до деце, нити до мира, знате ви јако добро да ћемо,
након победе на Косово, доћи у Београд на полагање рачуна. Земљу за коју су
милиони наших предака дали своје младе животе, ви сте уништили у сваком могућем
смислу. Неко ће за то морати да одговара, пре или касније. Зато вам не вреде
ваше жалопојке по твитерима, писање петиција сорошевским фондовима како Србија
тоне у „мрак“ средњег века, јер да знате и познајте историју сопственог народа(ако
се Србима можете и назвати), знали бисте да је управо у средњем веку Србија
засијала својим пуним сјајем и наша је дужност да се тај сјај опет подигне над
нашом Отаџбином.
Нека зна и власт и опозиција, и леви и десни, и либераши и конзервативци, оно што је погинуло на Косову 1389.године васкрсло је у овом веку. Можете се позивати на којекакве савремене вредности, оне не могу надмашити идеал Косовског завета и пламена који је букнуо на Видовдан пре шест векова. Док год се на улицама широм српских градова орила песма, а цркве наше буду пуне верног народа, борба за Косово није готова. Долази дан када ће на хиљаде Срба, гвозденим маршем, кренути путем Косовске Митровице, Приштина, Пећи и Призрена са једним покличем на уснама: КАД СЕ ВОЈСКА НА КОСОВО ВРАТИ!
Коментари
Постави коментар